Галерија
 

септембар 2017
П У С Ч П С Н
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1

Архива

Ministarstvo kulture GRB ISPISI

Sekretarijat za kulturu grada beogradalogo

Logo Telekom Srbija full color-page-001

sava-logo

ERSTE BANK LOGO PLAVA POZADINA

tejk_over

Отварање изложбе скулптура Оливере Парлић ЛАЖ, СЛАТКА, УМОРНА ЛАЖ 19. 9. у 19 сати.

 

 

OLiveraParlic.jpg

Изложба ће бити отворена до 7. 10. 2017, сваког дана од 10 до 20 сати (осим недеље).

 

Писати о Ољи.

Прва реч је истина.

Волети истину* и трпети бол тражећи је, ако мора, а обичино мора, јер тражење истине је борба са лажима, а борбе, кад су праве, боле. Тако да је друга реч бол. И у заплету између та два појма, у заплету који заплиће и заплиће,заплиће и заплиће,заплиће и заплиће, и уопште не покушава да расплете, добро знајући узалудност таквог покушаја, Оливера рађа, или гнезди, своју дубоку, узбудљиву, живу и шаролику уметност.

Не Покушава Да Расплете…није тачно. Наравно да је поента у расплитању. Само што је у перцепцији Оливерине уметности расплитање поверено нама посматрачима, са тоталном вером у нашу памет И доброту. Оливерино поверење у своју публику је искупљујуће, јер њена ерудиција врло прецизно позиционира све оне ситуације током векова када би ангулеми попут њених, и без других разлога (попут разговора са животињама, на пример), били довољан разлог да је живу спале. Јасна и неогорчена свест о тој чињеници чини Оливерин феминизам креативним, неагресивним и социјално одговорним, у смислу враћања и чувања дубоко скривених нивоа људских знања, док рехабилитација њиховог значаја и важности још увек чека да се догоди.

                                                                                                                                                               

Драгана Илић

*Заправо, верујем да у Оливерином моралном универзуму реч истина и не постоји, зато што је за њу лаж нешто што се догађа неком другом, што она посматра са сажаљењем и емпатијом, са дистанце неког ко је ту реку давно прешао…

 

Оливера Парлић рођена је у Београду 1971. године. Дипломирала је 1997. године на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, где је и магистрирала 2000. године. Докторским уметничким пројектом Ерос немогућих сусрета, скулптуралне форме постварених осећања 2014. године стекла је звање ДА (Doctor of Arts) на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2010. године учествује у раду независне уметничке асоцијације Трећи Београд. На Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду запослена од 2005. године, а од 2010. је у звању доцента.